Re: Propovedi koje su nas dotakle:

[neaktivan]

Neznam za vas, al meni je ovo predivno! Je govorio amerikancima, al vjerujte mi, govorio je i meni! Više puta...

[Loida]

evo kompletne prop
The Great Privilege-P.W.

[amos]

Ovo je jedna jako zanimljiva propoved koju bi mogli da odslušate i govori o jakoj sili obmane koja se otkriva u našem vremenu.

http://www.nevesta-hristova.com/video_propovedi5.html

[Loida]

[amos]

[neaktivan]

Pritisneš "video" u prozor koji se otvori (URL) staviš adresu (paste, ili ctrl-v) sa youtube-a i dobiješ ovo (što si, pretpostavljam, htio) :



Htio sam samo pomoći, pozdrav Admin .

[neaktivan]

Dobro pretpostavljaš...al stvar je u tome da sam ja to napravio. Video, url, biram, YT, Dialymotion, i Googlevideo, i ja paste link sa YT-a i stisnem ok, i niš, stisnem video, i to nestane.

Kopiram ono za flash (š*v), sa tuđeg videa, i tamo paste link, za svaki slučaj, al ni to ne pomaže. Tj,nekad hoće, nekad ne.

Opera smrdi...

[neaktivan]

Vrlo "moćna" propovjed! Dobro, možda su zvućni efekti malo pretjerani, tj. stvaraju osjećaj drame, neznam takav je moj dojam, no ostavivši to sa strane, riječi! Riječi su vrlo žive.

[Loida]

Paul Washer- The Greatest Text in the Bible

[ana]

Isečak iz propovedi Najveći dar u bibliji



"Pre nekoliko godina razgovarao sam sa vodičem indijancem, koji se izgubio u pustinji. Ime mu je bilo Tim Coy, veoma poznati vodič. I on se izgubio negde u pustinji Arizone, i nije mogao da se vrati nazad. A njegov konj…
Ako ste se ikada izgubili… Ja sam se izgubio. Nos postaje izranjavan i krvari na mestima gde ga pesak izudara. Jezik vam postaje toliko debeo, da ne možete govoriti; usne vam se iskrive, od spolja na unutra, i skroz se izdeformišu. A onda vam đavo pokaže priviđenje.
To je nešto…Idete niz stazu i vi gledate kao da vidite vodu. Kada tamo stignete, to nije voda. Tako đavo čini sa crkvenim članovima i grešnicima. On pokušava da vam pokaže nešto što je ugodno.
E-48 I veoma često, turisti koji skrenu sa puta, i odu do pustinje da uberu nešto cveća, i onda izgleda kao da ne mogu pronaći put da se vrate nazad. I pre nego što umru, oni vide ta priviđenja. I oni se zatrče i skoče u to, i misle da sipaju vodu na sebe, ali onda uvide da samo sipaju vreo pesak na glavu. I još dosta pre smrti, veliki lešinari dolaze sa neba, i pokljucaju njihove očne duplje dok još leže u pustinji.
Koliko često ljudi, grešnici, i crkveni članovi, i imitatori; kada vam đavo pokaže priviđenje da možete biti popularni, da se obučete tako-i-tako, i da idete sa gomilom i tako dalje; mišari pakla pokljucaju vaše oči za Evanđelje, mnogo vremena pre nego što telesna smrt nastupi. Vi idete na službe, i govorite: “Ja ne verujem u te stvari.” Pa zašto? Mišari pakla su vam pokljucali oči. To je vaš duhovni vid.
Tim je rekao da je došao dole. On je bio Hrišćanin, veoma poznat Hrišćanin. Rekao je: “Sišao sam s konja; molio sam se i molio se za vodu.” Rekao je: “Izgubio sam put, i nigde ga nisam mogao pronaći.” Rekao je: “Nakon izvesnog vremena, došao sam na stazu, gde je izgledalo da me bufalo ili nešto drugo juri.”
I rekao je: “Moj stari konju,” (Ime joj je bilo Bes.) i rekao je: “Počela je da rže, i popeo sam se na nju, i pokušao ponovo jahati, a ona je bila previše slaba da me nosi.” I rekao je: “Hodao sam malo prateći ovaj…” Rekao je: “Rečeno mi je da te staze ponekad vode do jame sa vodom.”
I rekao je: “Počeo sam je jahati; a ona je bila preslaba.” I rekao je: “Onda sam bio posve uzbuđen pokušavajući da idem niz tu stazu,” i rekao je: “Kao prvo, počeo sam da se spotičem i da padam. Bio sam previše slab. Bio sam gotov.” Rekao je: “Popeo sam se ponovo u sedlo i krenuo.”
I rekao je: “Sa moje desne strane, bila je jedna bleda staza, koja je vodila udesno.” Rekao je: “Moj stari konj Bes, je pokušao da krene po toj stazi.” Rekao je: “Rekao sam, ‘Siđi sa te staze, Bes. Ne možeš ići tom stazom. Ovo je staza. Ova je šira i bolja. Više njih je išlo ovim putem. Ova ide prema vodi.’” I rekao je: “Počela je da rže i da ide drugom stazom.”
Rekao je: “Imao sam par mamuza na obući. I pre nego što sam to i primetio, seko sam je na komade sa tim mamuzama, pokušavajući da je navedem da ide dole tom širom stazom.” I rekao je: “Onda je počela da se tetura i pala je na kolena.” I rekao je: “Skočio sam sa nje, i pogledao je. Bila je spremna da ugine, i gledala je niz tu stazu, i rzala je, a krv joj je tekla niz stranu gde sam je isekao s tim mamuzama…”
Rekao je: “Stajao sam tamo jedno vreme, i pomislio sam: ‘Oh, šta ćemo činiti. Mi nemamo bolji izlaz.’” Rekao je: “Pomilovao sam je po licu, i rekao sam: ‘Bes, često sam čuo da životinje imaju instikt i možda ta dugačka široka staza ne vodi do izvora vode.’”
Brate, kažem ti: “Širok je put koji vodi u propast; i mnogi idu njime: jer je uzan put, i tesan put, i bleda je staza koja vodi u život, i samo ga nekolicina pronalaze.” Nemojte ići sa masama, idite sa Hristom.
On je rekao: “Bes, ti si me pronela kroz ovu pustinju, i bili smo zajedno drugari. I donela si me sve do ovde sigurno; verovaću ti do kraja puta.”
Ne poredim Svetog Duha sa konjem, ali brate, blagoslovljeni Sveti Duh me je nosi sve ove godine; ja Mu verujem u dolini senki smrti. Ja ću upravo slediti to veliko iskustvo, jer mora da me vodi dalje.
Ona je krenula niz put. Rekao je da nisu prešli više od petsto jardi dok se nije bacio u veliki vodeni tok, sedeo je tamo i uživao u blagoslovima vode. Rekao je da je skočio u vodu, i on i konj, sipao je vodu na njihove glave, i vikao iz sveg glasa. Život mu je bio pošteđen. Rekao je da je uzeo starog konja i oprao mu je nos i sve ostalo; to je bio upravo jedan takav blagoslov. Dovela ga je sigurno do vode.
Ova staza izgleda nekako bleda, ali je na kraju izvor koji je ispunjen Krvlju, koja je istekla iz Emanuelovih vena, i kada se grešnici urone u taj tok, sve mrlje greha su sprane.
I rekao je, da dok je u tome uživao, on i njegov konj, čuo je da neko govori. I pogledao je okolo, i tamo je bio jedan pijani čovek. I pogledao je, i dizao se neki dim. Rekao je: “Ko si ti?”
A on je rekao: “Izađi iz vode.” I on je izašao. Odveo ga je do kampa, gde su imali nešto skuvane srnetine. I rekao je: “Ja sam Tim Coy, Indijanski vodič. Bio sam izgubljen tamo napolju nekoliko dana, a konj me je odveo do vode.”
On je jeo srnetinu i uživao. Oni su svi bili pijani, svo četvoro. Pa, rekli su: “Mislili smo da je ovo bio 4.-ti Juli i proslavljali smo.” Rekao je: “Bili smo tamo preko na Sanabar Planinama. Našli smo blago, i imamo zlato ovde sa nama, mnogo zlata. Vraćamo se nazad kao bogati ljudi.”
Rekao je: “Proslavi sa nama, Tim. Uzmi krčaga, Shorty.” I uzeli su krčag viskija, i izvukli zapušač, i rekli: “Popij malo, Tim.”
Rekao je: “Ne, ja ne pijem, gospodine.”
I on je rekao: “O, ne piješ?”
Rekao je: “Gospodine, nikada nisam pio u životu. Hvala vam za srnetinu, ali ja nastavljam dalje.” I rekao je: “I svakako nije 4.-ti Juli.”
I on je rekao: “Hoćeš reći da nisi nikada pio?”
Rekao je: “Nisam nikada pio u životu.”
Rekao je: “Šta kažete, momci? Hajde da nateramo da ovaj Indijanski vodič, popije svoj prvi gutljaj sa nama…?…” To je put. Mislili su da imaju život.
I tako jedan momak, jedan krivonogi kaoboj, uzeo je pušku trideset-trojku i ubacio metak u cev, i uzeo je krčag u ruku; rekao je: “Tim, ako je naša srnetina dovoljno dobra za jelo, onda je i naš viski dovoljno dobar da se pije.” On je rekao: “Ili ćeš popiti gutljaj viskija, ili ćeš dobiti metak iz trideset-trojke.”
Dakle, nisu se šalili. Znate kakav može biti pijan čovek. Tim je rekao: “Momci, ja ne želim vaš viski, ali pre nego što povučeš okidač da vam samo ispričam jednu priču.”
Rekao je: “Dolazim iz kantri države Kentaki.” Rekao je: “Pre mnogo godina, u jednoj maloj staroj brvnari,” rekao je: “jedan mali krevet je bio u ćošku, krevet koji je napravljen od željezničke ograde (Na takvom sam i ja bio rođen.) a dušek je bio od ljuski,” rekao je: “i dok je jutarnja svetlost obasjala goli patos male brvnare, majka je ležala na samrti.”
I rekao je: “Mali bosonogi dečak samo pet godina star, gegao se po kući, jedina osoba koja je bila tamo, kada je pobožna majka Hrišćanka bila spremna da se sretne sa svojim Stvoriteljem.”
I rekao je: “Majka me je pozvala do kreveta, zagrlila me, i rekla: ‘Tim, Bog će nekoga poslati ovamo pre ili kasnije. Mama ide kući. I želim da mi nešto obećaš, Tim. Otac ti je umro sa čizmama na sebi. Umro je kao pijanica. I to je razlog što smo bili siromašni. Ali obećaj mi Tim, kao svojoj majci, da nikada nećeš popiti ni jedan gutljaj dokle god si živ.’”
I rekao je: “Kada je dah napustio njeno telo, i kada sam izvukao svoje male bebeće ruke iz stiska njenih ruku,” rekao je: “gospodo, od tog dana pa do danas, nikada nisam probao viski. Ali sam služio Gospodu čistim srcem.” Rekao je: “Dakle, ako želiš pucati, samo izvoli.”
I upravo u to vreme, pištolj je opalio, i kada je opalio, krčag u boci čoveka se raspao. Iz kanjona, upravo iza, izašao je jedan mali momak, pa–uplašen i izudaran, a suze su mu curile niz lice, sa oba pištolja izvučena napolje.
Rekao je: “Ti me ne poznaješ, Tim, ali ja tebe poznajem.” Rekao je: “Niko me od vas ne poznaje.” Rekao je: “Glava mi je ucenjena. Ja sam otpadnik.” Rekao je: “Pratio sam te celim putem od Sanabar planinskog lanca, i vas sam posmatrao ovde sa tim zlatom. I mislio sam da kada se budete dovoljno opili, umesto da vas upucam, da ću doći do vas i svakog udariti po glavi i uzeti vam zlato. Čekao sam dok niste predali piće, a, Tim, i ja takođe potičem iz kantri države Kentaki.”
Rekao je: “I ja sam majci na samrti obećao istu stvar, no žao mi je jer sam prekršio zakletvu.” I rekao je: “Siguran sam da je čula eho mog pištolja kroz velike kanjone neba; ja sam potpisao zavet. Od ovog časa ja nikada neću uzimati piće, Tim.” I sa grupom otpadnika i kopača zlata, Tim ih je odveo do Izvora Života.
Brate, svaki čovek koji je ikada nešto značio je prihvatio taj Izvor Života. Dok poginjemo svoje glave samo za trenutak… Grešni prijatelju, možda si i ti dao obećanje. Možda misliš da dobro živiš, ali plata za greh je smrt, ali je Božiji dar Večni Život kroz poznanje Isusa Hrista kao svoga ličnog Spasitelja.........."

[ana]

Isečak iz propovedi Najveći dar u bibliji
......I dobro je da čovek ode tamo sasvim sam, skroz gore u planine, ne toliko da bi ubijao životinje, već da bude samo sam. A mećave tamo gore dolaze u jesen, i oni… Malo će padati kiša, pa sneg, pa bi sijalo sunce, prilična promena vremena za tu visinu u planinama.
A ja sam ostavio svog tovarnog konja u podnožju planine i otišao do granice šume. Hodao sam tamo uzduž, razmišljajući, posmatrao sam tragove losa i znake. I iznenada sam čuo huku, i pogledao sam; dolazio je crni oblak, i znao sam onda da dolazi oluja. Otišao sam malo dalje u šumu i otrčao do jednog oborenog drveta, tako da sam se upravo sakrio iza nekog drveta dok oluja nije prošla.
I kada je veliki vetar zaduvao, a drveće jecalo i stenjalo od njega, počeo sam da razmišljam: “Zbog čega ta drva jecaju i stenju?” Bog šalje vetar radi neke svrhe, i on samo rastrese njihovo korenje, tako da ima mesta da idu još dublje.
Isto tako Bog čini i sa probuđenjem u Njegovoj Crkvi. On nas upravo protrese, da se malo rastrese tako da možemo dublje da rastemo, da bi se bolje držali. Dakle, drmanje i pokretanje Duha nas malo rastrese.
I dok sam bio zadivljen gledajući čak i jedan mali cvet, razmišljajući o tome kako ono umire preko zime, i verovatno će tamo biti ispod minus dvadeset pet stepeni. Mala lukovica je propala; cvet je propao; malo crno seme je ispalo iz njega; ono je propalo, i pulpa je propala, ali negde u toj zemlji leži klica života, koji svi naučnici ovog sveta ne mogu pronaći.
Ali čim toplo prolećno sunce počne da sija na tu zemlju, mali cvetić izdigne svoju glavu i slavi Gospoda. Ako je Bog načinio put da cvet ponovo živi, koliko više je On načinio put za čoveka da ponovo živi.
Razmišljao sam dok sam tamo stajao o jednom starom Metodističkom propovedniku, mom prijatelju. Družili smo se oko jedne male posudice sa sladoledom u Henrivilu u Indijani, i bio je u toku jedan mali poljoprivredni program iz Lojevila u Kentakiju.
I 4-H klub je pronašao jednu mašinu, koja bi mogla da izbaci seme kukuruza, upravo isto tako savršeno kao što biste ga mogli gajiti u polju. I mogli biste uzeti punu šaku iz vreće gajenog na polju, i punu šaku onoga koji je mašina napravila, i onda ih pomešati, nikada ih ne biste mogli razlikovati. Od jednog bi mogli napraviti isti kornfleks kao i od drugog, isti kukuruzni hleb kao kod drugog, istu količinu kalcijuma, vlage, srce je na ispravnom mestu, tačno u centru, i koža je spolja.
Onda nastavljaju da govore: “Jedini način na koji biste ikada mogli da ih raspoznajete je da ih zakopate; ono koje je mašina napravila bi istrunulo, i nikada više ga ne bi bilo. Ali ono koje je Bog uzgajao na polju, ima klicu života u sebi; i ponovo će živeti.”
Pomislio sam: “Kako divna priča. Postoji dvoje ljudi koji sedi u crkvi na istoj klupi, oboje su đakoni, ili pastiri, ili šta god da su; ili dva obična vernika, oboje idu u crkvu, oboje slušaju iste poruke; ali jedan ima život a drugi ga nema.” Potrebna je Božija ruka da učini nešto za čoveka. Ako ste vi nanovorođeni, i imate Božijeg Duha u sebi, vi morate ponovo živeti. Bez obzira koliko ste dobri, koliko ste religiozni, ako taj Duh Života nije u vama, propašćete. I postoji samo jedan Večni Život, i Bog Ga ima.
I dok sam posmatrao tamo u čuđenju, stojeći tamo, puška mi je bila naslonjena uz drvo, ja sam pogledao preko. Čuo sam jednu malu borsku vevericu. Mislim da ih imate ovde u Kanadi, mali druškan, upravo sličan Irskoj sovi, sva nemirna i čupava. O, kakvu je buku samo pravila, kao da će sve isterati iz šume, cvokoće, cvokoće, cvokoće, cvokoće. Pomislio sam: “Pa, možda sam te ja uzbudio, mališa.”
I pogledao sam na drugu stranu, sunce je izlazilo iza velike pukotine na planini i sijalo je nasuprot mestu gde je zimzeleno drveće zadržalo vodu na sebi a hladan povetarac je zamrznuo. Bilo je ledeno. I pojavila se duga preko doline. Tada sam rekao: “O Bože, ovde si Ti. Ti si u dugi.”
A onda sam čuo jednog starog mužjaka losa, izgubio se u oluji, trubio je preko na strani brda. I ima nečega u tome što zapali moju dušu. A stari vuk je zavijao sa te strane brda, a ženka je odgovarala iz dna.
Majka mi je poluindijanka. I ima puno stvari koje volim tamo napolju. Pomislio sam: “Oh, kako je to divno mesto da u njemu boravi, slušajući Boga u krdu losa, čuti Boga u zavijanju vuka, gledati Boga u cvetu, Boga u vetru, Boga u drvima.” Bog je svuda. Samo gledajte oko sebe. Vi Ga prihvatite ovde unutar sebe, i moćićete Ga videti i tamo napolju.
Pogledao sam na malu prugastu vevericu, i pomislio sam: “Ti bučni mališanu, jesam li te uzbudio?” A mogao bih vam ispričati i ostatak priče. Bio sam toliko oduševljen, oh, recimo da me je to toliko inspirisalo, da sam naslonio pušku na drvo, i trčao sam okolo i okolo i okolo tog drveta brzo koliko god sam mogao, i vikao sam iz sveg grla koliko god sam mogao. Pa, da je neko naišao u šumi, mislio bi da je to neko sa psihijatrije.
No šta je to bilo? Bog je bio blizu. Slavio sam Ga sa svim što je u meni, jer je On tamo bio u dugi; tamo je bio On šaptajući u šumi; tamo me je On pozvao preko vuka, i odgovorio mi je tamo iz tog losa. Pa, vi ne biste mogli ostati mirni na jednom takvom mestu. Tako da sam ja postao bučniji od veverice. Nije me bilo briga. Slavio sam Gospoda, skroz gore na samom vrhu planine.
I dok sam tamo stajao, mališan je postajao sve bučniji i bučniji, skakao je gore-dole. A ja sam pomislio: “O, nisam želeo da te uzbudim mališa.” I primetio sam da je naćulio svoju glavicu okrenuvši je na stranu, gledajući nadole. Pomislio sam: “Možda i ne gleda na mena.”
I dok je oluja bila u toku, on je… Oluja je duvajući primorala orla da su spusti niže. I to je ono čega se on uplašio. Veliki orao je skočio na panj, i sa tim velikim barušnim očima, gledao je na mene i na malu vevericu.
Pomislio sam: “Ovo je čudno. Čuo sam Boga tamo napolju, a onda me je ovo omelo. Zašto je moje sveto proslavljanje bilo ometeno? Zašto si to, Gospode dopustio?” I počeo sam da posmatram velikog orla. “Bože, da li bi Ti mogao biti u tom orlu?”
I posmatrao sam ga, nije se plašio. Bog ne voli kukavice. Bog mu je dao dva krila. I on je imao pouzdanje u Božiji dar. On je znao da je mogao pasti u šumu, jer sam ja mogao zgrabiti pušku. Ali sam se čudio, zašto se ne plaši. Onda je nastavio da se uređuje, znate već, svoje perje. Znate kako oni to čine sa krilima, paze da sva zajedno budu spremna za let.
Ja mislim, ako bi se crkva okupila, i sva svoja duhovna krila udružila da deluju zajedno…
I nastavio je da gleda u mene. I nakon izvesnog vremena, on se uopšte mene nije plašio, ali nije mu se svidelo svo to cvokotanje. Tako da je napravio jedan veliki skok, i mahnuo je svojim krilima dva do tri puta. Bio je iza drveta.
I onda se desilo, da sam video šta je Bog pokušavao da mi pokaže. Ovaj veliki div, gospodar neba, samo je raširio svoja krila; on uopšte nije još jednom mahnuo krilima. On je znao kako da postavi krila u odnosu na vazdušne talase, i samo se podizao gore, gore, gore, dok nije postao samo jedna mala tačkica.
Rekao sam: “O, Bože, ponovo ću postati ushićen. Tako je. To nije priključiti se Metodistima, i onda ih napustiti i otići kod Baptista pa onda do Nazarena. To je znati kako postaviti veru u silu Svetog Duha i biti podignut gore. Samo biti nošen talasima onako kako dolaze, na gore iznad senke. Daj da ima zajedništvo sa Tobom, jer kada je svetlo, onda vidim Krv koja me očišćava.”
On je ostavio tamo tu malu vevericu koja je govorila: “Dani čudesa su prošli. Ne postoji tako nešto kao što je primanje Svetog Duha. Ne možeš ozdraviti ako si imao…?…” i sve te stvari kao što su te. On je samo raširio krila i odleteo od takvih stvari. Bože, daj nam krila kao što ima orao. “Dani čudesa su prošli. Nema takvih stvari kao što je Božansko isceljenje, to su sve ‘sveti valjači.’” Veverica, veverica ovde i veverica tamo, vezani za zemaljske stvari koliko to samo mogu biti.
On uopšte na to nije obraćao pažnju, i onda mu je bilo muka i umorio se od toga. Nadam se da i ova crkva isto to čini. Samo postavite svoja velika krila na Božija obećanja; neka vas Sveti Duh iznese iznad vidokruga toga, to će onda upravo postati kao cimbal koji ječi i zvono koje zvoni.....

[Loida]

Pray and Be Alone with God

[Loida]

[Loida]

God's Word Our Most Important Priority - by South African Evangelist Keith Daniel