Re: Misli i iskustva pretočene u reči.

[Čovjek & Riječ]

... Tako tužno mnogi ljudi nikada neće ni upoznati istinu jer su odmah dobili nešto što je izmenjeno od ljudi.ČITAJTE VAŠE BIBLIJE I VERJUTE DA JE ONO ŠTO GOVORI ISTINA, molim vas uradite tako....
Bog vas blagoslovio.
by amos

Životno, Amen ...

[amos]

Exo 14:19 I podiže se anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom Izrailjskom, i otide im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za leđa. 20 i došav među vojsku Misirsku i vojsku Izrailjsku bješe onijem oblak mračan a ovijem svijetljaše po noći, te ne pristupiše jedni drugima cijelu noć.

Koliko puta sam samo razmišljao o ljudima koji naučavaju Božiju reč a da nemaju ličnog iskstva u tome što pričaju, to onda zvuči prazno i bez života. No ovi stihovi koje sam citirao govore o jednoj svima životnoj priči.Govore o momentu kada se nalazimo u škripcu ili da kažem poziciji kada ne možemo ni napred ni nazad. Ali malo da pričamo o tome.
Noć je, Izrael je pritisnut neprijateljem koji ima nameru da ga uništi.Mogu zamisliti kako im je bilo.Jeste sve to lepo što taj vatreni stub stoji i brani nas, ali dokle će to trajati.Kuda ćemo dalje , mi ne vidimo apsolutno izlaz izove situacije.Svi su spremni da osude Izraelce zbog maloverja u toj situaciji no ako malo se dublje zapitamo može li se to nama isto dogoditi.
Koliko puta nam se dešava da zapadnemo u bezizlaznu situaciju.Stvari ne stoje dobro, perspektive da će biti bolje nema ili makar mi ne možemo da vidimo način na koji bi se mogli izvući.Saterani smo u ćošak , strah nas iako se još nije desilo ništa loše ali znamo da ovakvo stanje ne može dugo da potraje.Vera nam zakazuje i nemamo više nikakve nade da se išta može promeniti, sve reči su rečene, sve što je moglo da se uradi uradilo se i sat kucka polako u prostoriji i vreme postaje samo po sebi pritisak.Nemamo kuda više, sada je gotovo ovaj put se nećemo izvući, sada stvarno nema šanse.
Mogu da priznam da ovakvih situacijau životu sam ima koliko god hoćeš i svaki put nije ništa lakše, čak šta više baš sada živim nešto što ne pokazuje nikakve objektivne šanse da će uspeti.Ali nešto u meni se probudilo i reklo je :Amen Gospode ti ćeš procepiti prolaz tamo gde izgleda najnemogućnije, ti si procepio crveno more pa i tu prepreku u mom životu ćeš slomiti, ti ćeš se proslaviti u ovoj situaciji i pokazati da si ti Gospod isti juče,danas i zauvek.I da đavo dođe i kaže mi neće to moći , ja mu kažem moći će, i što god se čini neverovatnijim ja ću baš zbog toga još više verovati da može, jer sve je moguće onom koji veruje.Ma kakva da je situacija, ma koliko bilo stvari koje ne govore u prilog ja ću da stanem na reč i da čekam da se more rascepi, jer Gospod želi da proslavi svoje ime i proslvaiće ga.Ne zbog mene , ne zbog tebe već zbog sebe samog će Bog to uraditi jer On svoje slave neda nikome, i niko Njega ne može nazivati lažcem.
Zato ma kakva da je situacija, ma šta da se dešavalo Bog je uvek bio veran i izvodio je vodu iz stene, davao manu sa neba činio mnoge stvari onima koji su Njegovi, pa i sada će u ovoj situaciji.
I zato ako ću negde očekivati rešenje , to će biti tamo gde izgleda da nije moguće, more će se rascepiti i ja ću proći.
Ma koliko da je noć mračna, ma koliko izgledalo da više nemam kuda,ma koliko izgledalo da su neke stvari koje volim i želim izgubljene, ja kažem jači je Onaj koji je u meni i ja ću pobediti zbog Onoga kojije moćni pobednik.Stub će stajati koliko god je potrebno da ja mogu da odem bezbedno, more će se rascepiti i ja ću proći, i ma šta sotona pokušavao da mi servira ja to neću jesti , nego ću verovati Gospodu uprkos svim okolnostima.
To je istina, Bog je veran, nema razloga za strah i brigu Bog će nam dati ono što je želja našeg srca, ali nekada je potrebno samo da smo u škripcu idalje verni. Samo hrabro svaka oluja mora na kraju da prođe, važno je da nam nakon oluje kuća ostane čitava, ali oluja će proći i ma kako izgledalo nerešivo rešenje će biti na kraju toliko jednostavno da ćemo se zapitati :
Što smo se uopšte i brinuli. More se procepilo i mi prošli po suvom.
Božiji blagoslov.

[amos]

Ako ne verujete u to da čovek , sin Božiji može biti tužan i žalostan ova beleška nije za vas.Prekinite odmah čitanje, sklonite se i nemojte uzalud gubiti svoje vreme da čitate ove reči.Neka se vaša samo prevara održi i budite uvereni u svoju istinu. Čujete li me !!! Prekinite sa čitanjem odmah!!


2Co 1:3 Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, otac milosti i Bog svake utjehe,

4 Koji nas utješava u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utješiti one koji su u svakoj nevolji utjehom kojom nas same Bog utješava.


Ponekad nam se dešava da na nas dođu teške situacije, loše stvari nikada ne prestaju da dolaze u naše živote. Vesti samo loše, situacija sve gora i gora, izgleda kao da nema nade. I naravno svako od nas počne tako što kaže ja verujem Gospodu, i držaću se. To me podsetilo na jednu priču kada sam bio mlađi. Moj tata je rešio da mi da batine za neku glupost koju sam napravio. I sada moj tata nije često bio kući i nije me često tukao, ali kada bi to uradio zapamtio bih dobro.Naime imao je praksu da me istuče kao da sam odrastao čovek.Međutim taj dan je uzeo varljaču, i stavio me između nogu tako da nisam mogao da mrdnem. I onda je počeo da me udara.Ja sam sebi obećao da ću biti hrabar i da neću plakati, međutim kako su se udarci nizali ja sam shvatio da on neće tako lako prestati i da moram da preduzmem nešto. I tako sam popustio pod pritiskom i počeo tolko da zapomažem da su komšije došle i zaustavile tatu, misleći da će me ubiti.

Taj moj kvalitet se i sada ispoljava, kada počnu da se nižu te stvari ja sam u početku jak i kažem ja verujem Gospodu i neću se pokolebati, međutim kako stanje se nastavlja i nastavlja počinjem da tonem i na kraju počnem da se preispitujem do detalja gde sam to pogrešio, pa onda počnem da zapomažem ka mom nebeskom Ocu da mi pomogne. Istina je da ja nisam ni puno sposoban ni puno hrabar čovek, moj život je niz neuspeha u svim mogućim aspektima. Ali kada počnem da vičem ka mom nebeskom Ocu stvari počinju da se menjaju i On donese nekada takve pobede da se ljudi oko mene počnu diviti mojoj snazi i karakteru, ali nije to tako u suštini ja sam jedan slabić koji ima moćnog Oca koji me podržava u svim mojim poduhvatima.Ne znam koliko znate ljudi da se oslobodilo od heroina, ja sam jedan od njih.Ljudi koji su bili samnom u toj komuni gde sam se lečio mogu da posvedoče koliko sam ja bio izgubljen slučaj.Nisam mogao od strahova da živim, ako bi neko povikao na mene ja bih skočio od zemlje.Bio sam konstantno u depresiji i mučen različitim izopačenostima i zavisnostima, spreman pre da slažem nego da kažem istinu, bojao sam se i sopstvene senke.I nisam se puno promenio, ali sa mojim nebeskim Ocem sam uspeo da se suprostavim sotoni i da pobedim, sa Njim sam uspeo da kažem istinu kada su se mnogi mnogo hrabriji od mene uplašili, sa Njim sam uspeo da se suprostavim ovome životu od kojeg mi se tresu noge. Sa njim sam uspeo da kažem neke stvari iskreno i direktno u lice ljudima od kojih mi je zavisila budućnost i sreća, i da svesno zakoračim u probleme. A ja sam samo jedan slab čovek, da sam bio jak ne bih bio narkoman, jaki ljudi se ne drogiraju samo slabi i nestabilni. Moj život je niz neprestanih tragedija i nesrećnih ishoda, nekada padnem u tako duboku rupu da se pitam dali ću ikada iz nje izaći, nekada mi se čini da je sa mojim životom završeno, doživljavao sam da mi stavljaju pištolj u usta, da pucaju na mene, preživeo sam bombardovanje zgrade pored koje sam spavao, preživeo sam rat na Kosovu, više sabraćajnih nesreća, na mene su pucali i Srbi i Šiptari na Kosovu, hapšen od policije, varan od prijatelja i lažne braće, doživeo sam nervni slom da sam mucao skoro godinu dana. Zašto vam ovo pišem sve, ne da bih se hvalio, ja sam samo jedan običan slab čovek, često depresivan , usamljen, prevaren, neuspešan u mnogim stvarima do sada, kada pomislim na ovaj život i njegove odgovornosti zatresu mi se pantalone, ali onda se setim ko je mene proveo kroz sve te stvari i sačuvao me i od mene samog i od drugih. Najveći moj neprijatelj sam ja sebi, niko nije sposoban da me upropasti kao ja sam, ali moj Gospod , On me svaki put iz prašine podigne, očisti me i moji neprijatelji koji su se smejali i podsmevali samo čas ranije, pretvorno mi se smeše i kao drago im je a u suštini škrguću zubima.To je moj Gospod koji dopušta da mi se dešavaju svakakve situacije da bi me vaspitao. Dali ljudi zaboravljaju te biblijske stihove :

Heb 12:5 I zaboraviste utjehu koju vam govori, kao sinovima: sine moj! ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te on pokara;6 Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; a bije svakoga sina kojega prima.:7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kojega otac ne kara?:8 Ako li ste bez karanja, u kojemu svi dijel dobiše, daklem ste kopilad, a ne sinovi.


Svakako ko to ne doživljava i ko kaže da nema disciplinovanja u svom životu samo pokazuje ko je i gde mu je mesto, samo je kopile, nije sin Božiji.Dali sinovi i kćeri Božije mogu da budu žalosni, apsolutno, reč Božija kaže da :

Heb 12:11 Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali poslije daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.


Svako ko prolazi kroz disciplinovanje je žalostan.Ali neko će reći meni nikada nie potrebno disciplinovanje, reći ću mu licemeru zašto lažeš na istinu, ako nisi disciplinovan samo pokazuješ ko si, nema nijednoga savršenoga sem Boga svi moramo biti karani i disciplinovani ako smo sinovi i kćeri Božije.

Zato brate , sestro ne gubi snagu u vremenu discipline, žalost je dobra.Mudri Solomon kaže da kada je lice žalosno srce postaje bolje. Gospod je mogao mene da provede i održi u vremenu testiranja i padova, u vremenu doline sene, mene ovako slabog i ne baš mnogo sposobnog za ovaj život, moći će i tebe.

Svaki momenti u kojima nam je teško Bog je sa nama i hoće da nas dovede do pobede, i pobedićemo svaki put. Neka se ne nađe niko ko bi vam mogao reći da nećete pobediti.Sinovi i kćeri Božije su predodređeni za pobedu, samo ostanite čvrsti. Kukajte, plačite, molite, postite, žalite se ali ne puštajte Gospodnje haljine, uhvatite se za noge ako ne možete da se ispravite da se uhvatite za ruke, ako ne možete da hodate puzite, ali ne odustajte pobeda je zagantovana. Doćiće dan kada će Gospod uzvisiti sve one koji su poniženi, kada će podići sve one koji su se uzdali u Njega bez obzira na okolnosti. I kada vaše sunce zasja u punom svetlu oni koji su se smejali će se pretvarati i laskati vam jer će se bojati, ali će moći samo da škrguću zubima od muke.


Isa 60:1 Ustani, svijetli se, jer dođe svjetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te.:2 Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava njegova pokazaće se nad tobom.3 I narodi će doći k vidjelu tvojemu i ka svjetlosti koja će te obasjati.4 Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji iz daleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.5 Tada ćeš vidjeti, i obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti i raširiti, jer će se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doći će k tebi.


Neka vas Gospod blagoslovi .

[amos]

Hteo bih da se bavim jednom problematikom, i možda se neće svi složiti samnom i ne moraju jer neću iznositi neku doktrinu koja ima za cilj da bilo koga odvede u kraljevstvo nebesko ili da ako ne prihvati desiće mu se nešto loše.Ne, ovo nije cilj ovog teksta jednostavno želim da pokušam da pomognem da živite sa sobom i ako sam u mogućnosti da pomognem da bolje razumemo zajedno sebe u onim fatalnim trenutcima kada radimo stvari vođeni nečim jačim od naše volje ili želje ili možda trenutnih osećaja.

No da počnem dali vam se dešava ikada da kažet:"e znam da me ta osoba samo iskorišćava ali ne mogu si pomoći , moram joj dati kada traži od mene, znam da me samo izrabljuje ali kada me poziva da pomognem ja to moram, ne mogu da odbijem to je jače od mene".Verujem da je to momenat kada u nama počinje delovati jedna sila jača od nas, Božanska iskra koja daje bez obzira na to što zna da je to uzalud.

Evo da ispričam moje iskustvo, verujem da će nekima posmatrajući moje upise zadnjih dana ovo izgledati malo čudno, ali ja sam u isti vreme inajdepresivniji čovek kojeg poznajem i osoba koja se stalno nešto smeje i zasmejava druge.Kako ja nemam objašnjenje za to, ali nekako kada se nađem u društvu iz mene to počinje da izlazi bez obzira na to koliko sam žalostan, koliko mi nije nidočega ja se smejem i zasmejavam druge.Nešto se probudi i počne raditi svoje. I sada to nekada ume biti prijatno jjer svako od nas (a naročito ja) voli biti u centru pažnje, i sada godi kada se ljudi smeju tvojim šalama, kada te smatraju za nekog sa kime je lepo provoditi vreme i budeš prihvaćen. Ali znate ja imam 30 godina i nisam više dete da su to jedine stvari koje me interesuju, postoji tu niz ozbiljnih stvari koje ne uključuju smeh i ja ih ozbiljno shvatam i želim učestovati u njima, no teško me je shvatiti ozbiljno jer taj dar se ispoljava tako da se ljudima činim neozbiljan. Kako da objasnim ljudima da ja ozbiljno shvatam život kada taj dari iskače i radi svoj posao nevezano od mene.I uzeo sam par puta tu problematiku ozbiljno i rešio da ću od sada da budem ozbiljan kao i svi drugi pa će onda možda početi da uviđaju da sam i ja ozbiljan, i gušio sam to i osećao se jako loše, i ne samo ja već i ljudi oko mene jer nisam više bio ono što jesam i ono što sam postao bivalo je zamorno za druge i šta ću pustio sam tom daru na volju i ljudima je zabavno, i tako neko mora imati na kraljevskom dvoru ulogu dvorske budale pa su mene zaposlili da budem to.Vređa nekad to ali to niti sam tražio niti želeo, ali kada dođe vreme za smeh i kada se ja nađem u svom elemntu ume to biti prijatno iako sam zbog toga izgubio neke meni vredne stvari i osobe, neke mogućnosti i prilike su nestale.Često ne dobijam časti i smatraju me neozbiljnim.To je moje iskustvo, nekad se mogu smejati i kada mi nije do smeha, nekada mogu zabavljati ljude iako mi nimalo nije do zabave, to je jedna od stvari koje ne razumem kako, ali to je tako.

Opet sa druge strane postoje ljudi u koje je Bog stavio iskru da pomažu i rade za druge. Joj kako je tek njima, nimalo im se ne radi, došli su umorni sa posla i neko ih pozove da nešto rade i taj dar se pokrene i oni na zaprepašćenje svoje okoline kažu važi evo stižem.Uh mnogi ih smatraju budalama zbog toga ne shvatajući da se podsmevaju Božijem daru u njima. Oni ne mogu drugačije taj dar uradi svoje i oni jednostavno sebi kažu šta ti sad ovo sve treba, ali ipak odu da urade. To je dar služenja i često ovaj pokvareni svet taj dar zloupotrebljava i izrabljuje te ljude, i čak ljdui koji su im bliski to ne mogu da razumeju i smatraju ih ne mudrima, ali to je Božanska iskra koja im je dana i oni ne mogu protiv nje, to je sila u njima koja ih vodi kroz to sve.

Postoje opet ljudi u koje je Bog stavio dar novca, ako im tražiš novac a oni ga imaju daće ga svakako, nemogu reći ne.Iako čak i oskudno žive , i nemaju ni za sebe ispružiće svoju ruku i daće. U njima je borba, dali ći imati za sutra, bračni drug ih gleda popreko i misli u sebi svašta, on to oseća i pritisak je veliki.Ali dar je jači Božanska iskra koja kaže ako ti neko traži daj pobeđuje.I ta osoba siromašna, svi joj se smeju zbog ne mudrosti i misle kako su veliki mudraci i vešti upravitelji a zaboravljau da je dan dan će morati da stanu ispred Boga i da odgovaraju zbog toga što su se ismejavali Božijoj iskri.

Možda vi koji čitate ove moje reči imate neki od ovih teških darova Božijih, radujte se jer Gospod je rekao da je ovom svetu ludost ono što je iskra Božija , radujte se jer ma kako to bilo nekad ponižavajuće u vama živi reč Božija i deluje.Možda je Bog stavio u vas neku drugu iskru da plačete i tešite ojađene a vas niko nema da uteši, ili pak da možete da saslušate i razumete svakog i da date savet a vas niko ne može da razume. Možda vam se to čini teškim i jeste.Ko je rekao da darovi Božiji služe da se nosioc koristi sa njima i uživa u njima, ne oni su dati da služiš sa njima. Ne brini neka semju koji se smeju, neka te smatraju budalom, ali budi ono što jesi pusti da Božanska iskra izlazi iz tebe.Danas su ljudi postali toliko licemerni da više ni ne znaju ko su oni, toliko se pretvaraju da im svaka iskrenost i želja da služiš ispada smešna i naivna.Pa naravno oni nisu naivni, oni znaju da se bez griže savesti zavale u krevet kada znaju da bratu ili sestri treba pomoć da sačuvaju novac za crne dane dok neki ljudi pored njih gladuju i nemaju šta da obuku, znaju s punom ozbiljnošću da odglume svoju ulogu odraslih.Naravno da su oni mudri i pametni, pa deca ovog veka su mudrija za stvari ovog sveta od sinova i kćeri Božijih, uvek će se bolje snaći, nametnuti,pobediti, zaobići istinu, pretvarati se, naći opravdanje za sebe i podsmevati se božijim darovima i ljudima koje je Gospod stavio u njihove živote da im nesebično posluže sa iskrom Božijeg života.

Nemoj da ti bude teško zbog toga govorim sebi, a govorim i tebi jer znam da ako imaš tu iskru u sebi da si sam ili sama i da te niko ne razume da to nisi ti, već nešto veće i bolje od bilo čega što možeš uraditi svojim snagama. I zato ja ću se uvek u društvu smejati i zasmejavati, ti ćeš možda raditi i kada ti nije do posla ili čak dati poslednji dinar iz kuće da pomogneš nekome ko to nimalo ne zaslužuje. I bićemo neozbiljni,glupavi i naivni baš kao ovce što bi se reklo.....

Ipak postoje neke reči u bibliji koje ljudi svesno zaobilaze jer traže da žrtvuju svoju udobnost, pa će naći duhovan izgovor koji će zvučati mudro i ozbiljno , ali na kraju biće izmeren i nađen laki



Božiji blagoslov

[Čovjek & Riječ]

... Evo da ispričam moje iskustvo, verujem da će nekima posmatrajući moje upise zadnjih dana ovo izgledati malo čudno, ali ja sam u isti vreme inajdepresivniji čovek kojeg poznajem i osoba koja se stalno nešto smeje i zasmejava druge.Kako ja nemam objašnjenje za to, ali nekako kada se nađem u društvu iz mene to počinje da izlazi bez obzira na to koliko sam žalostan, koliko mi nije nidočega ja se smejem i zasmejavam druge.Nešto se probudi i počne raditi svoje ...

A da to nije Onaj koji živi u tebi ? Mi smo nova stvorenja, novo je nastalo i razvija se i dalje. Jesi siguran da samo zasmijavaš druge ? Možda je taj smijeh namijenjen i tebi, služi tebi u situacijama koje opisuješ ? Događalo mi se da sam svjedočio drugima, a onda sam odjednom shvatio da je ono što govorim upućeno i meni.
Hvala ti brate Amose, na tvojoj iskrenosti koja te čini vjerodostojnim, uvijek je blagoslov pročitati tvoja razmišljanja, iako, možda tebi to ne izgleda tako.