Sjeme zmijca

[Čovjek & Riječ]

Pa jednostavno, zelio sam tim stihom iz Dj, pokazati da postoji samo JEDNO sjeme iz kojega je proizisao cijeli ljudski rod. Bez obzira na koji prijevod se pozivali poanta je ista. Svi smo mi Adamovi potomci, nema drugog sjemena, druge krvi.

Pozivam brata Amosa da nas uvede u ovu temu.
Do tada; iz web izvora sam saznao da Branhamova doktrina o zmijčevom sjemenu naučava da je pojesti "plod" u Edenskom vrtu bilo obraćanje pozornosti na Đavlove riječi, što je rezultiralo seksualnim odnosom između Eve i zmijca u koga se uvukao Đavao, a rezultat tog seksualnog odnosa je bio Kain ...

[Čovjek & Riječ]

Obzirom da nas nitko od upućenih (još) nije uveo u temu (na njihovom mjestu iskoristio bih tu priliku za svjedočenje o svojoj vjeri), počeo sam čitati SJEME ZMIJCA, napisano (propovijedano) u Jeffersonville-u, Indiana 28. rujna 1958. Već sam prije to pročitao, ali za potrebe ove teme, odnosno ozbiljan i nepristran pristup, činim to opet.
Prva impresija : moram reći da jako dobro započinje, sviđa mi se uvodna mollitva. I ne samo da mi se sviđa, mogu reći da ispunjava moje srce puninom Duha Božjega.

Stojimo svečano s našom vjerom večeras u Tvojoj prisutnosti, dolazeći hrabro jer nam je Isus to zapovjedio. Ne zbog neke dobre stvari koju smo učinili, jer nismo učinili ništa kako treba; ali
dolazimo ponizno, priznavajući da posjedujemo ovo blago zbog Njegove milosti koja nam je
dodijeljena. Zato, dolazimo moleći da nas Ti blagosloviš večeras u iznošenju Riječi. Jer je zapisano :
"Ne živi čovjek samo o kruhu, nego o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih."
Neka večeras govore usta Božja. Neka dođu riječi, neka uđu duboko u naša srca, srca slušatelja
neka se ispune Tvojim Duhom i Tvojom prisutnošću. Jer mi to tražimo u Isusovo Ime.
Amen.

Da, amen ! To je i moja molitva.

Stojimo ovdje Oče u Tvojoj prisutnosti, tražeći tvoju Istinu. Dolazimo hrabro pred tebe u imenu Tvoga Sina jer po Tvojoj Riječi, obećao si ispuniti svaku našu zajedničku molitvu upućenu u Njegovo ime. Dakle, ne zbog neke dobre stvari koju smo mi učinili, naše zasluge, nego samo zaslugom Tvoga Sina, jer mi nismo učinili ništa kako treba; ali dolazimo ponizno, priznavajući da posjedujemo ovo blago samo zbog Tvoje milosti koja nam je po Tvome Sinu dodijeljena. Zato, dolazimo moleći da nas Ti blagosloviš ovdje, na ovom forumu u iznošenju Tvoje Riječi, koja nam je toliko dragocjena, mi živimo od svake Tvoje Riječi. Neka ovdje govore Tvoja usta Oče. Neka dođe Tvoja Riječ, neka uđe duboko u naša srca i da nam sigurnost, neka se srca svih Tvojih slušatelja ispune Tvojim Svetim Duhom, Tvojom prisutnošću. Tražimo to u Isusovo Ime, u ime Tvoga Sina Oče. Po Tvom obećanju znamo da ćemo to dobiti, da to već imamo.
Amen.

[Čovjek & Riječ]

Evo jednog interesantnog razmišljanja koje je u svezi sa ovom temom. Ono što je interesantno je da je ženino sjeme (a ne Adamovo) to koje će doći na kraj Sotoni, što nam je rečeno u Postanku 3:15.

Uviđamo borbu između zmije i žene, između sjemena zmije i sjemena žene. Bog je rekao : Neprijateljstvo ću staviti između tebe (Sotone) i žene (Eva),... On (sjeme žene) će te ozlijediti po glavi, a ti (Sotona) ćeš njega (sjeme žene) ozlijediti po peti. Adam je u ovom razgovoru jednostavno izostavljen. Razlog toga nije ovdje dan, ali danas, uz druga Božja proročanstva, uvidimo tko je stajao iza zmije i zašto je Adam bio izostavljen. Razlog je djevičansko rođenje.
Trebalo je proći još 1000 godina prije nego li je prorok Izaija (Iza: 7:14) najavio djevičansko rođenje i vjerojatno ove riječi Boga dobile više smisla. Sotonin poraz i njegovog sjemena (svijet koji odbija Isusa) će doći od sjemena žene, ne sjemena žene i muškarca. Iako je ovom trenutku Adam bio na čelu čovječanstva, Bog ga izostavlja, jer kasnije ćemo razumjeti koliko je bitno da Isus ne nosi grijeh Adama. Sjeme Sotone se vjerojatno odnosi na one koji odbacuju Isusa kao spasitelja.

Odjeljak je prenesen iz teksta "Ponovo Rođen(a) 2", koji je (kako tu piše) obradio i preveo Dominik Dumančić.

[Čovjek & Riječ]

...
Stojimo ovdje Oče u Tvojoj prisutnosti, tražeći tvoju Istinu. Dolazimo hrabro pred tebe u imenu Tvoga Sina jer po Tvojoj Riječi, obećao si ispuniti svaku našu zajedničku molitvu upućenu u Njegovo ime ... u ime Tvoga Sina Oče. Po Tvom obećanju znamo da ćemo to dobiti, da to već imamo.
Amen.

Nema nikoga ovdje, da na ovo kaže amen ?

[ana]

Ima,ima...Amen
Inače nije mi jasno zašto nisam mogla da udjem pod acountom anče, evo otvorih si novi nalog.

[Admin]

Ima,ima...Amen
Inače nije mi jasno zašto nisam mogla da udjem pod acountom anče, evo otvorih si novi nalog.

Najprije hvala na iskazanoj jednodušnosti u molitvi, jer ona je, ja vjerujem imperativna (po Božjoj Riječi), da bi molitva bila uslišena. Čudno da isti stav nemaju i ostali učesnici foruma (ako takvih ima ). Mislim da je molitva jednoznačna, nedvosmislena i potpuno jasna, te na dobrobit svih (hm).
Što se tiče tvog problema sa accountom (anče) pregledao sam ga kroz "Administrator Panel", ali nisam primjetio ništa specifično, ili čudno. Poslao sam ti poruku, pa ćemo vidjeti hoće li to doći. Neznam što još mogu poduzeti, provjeri ti još jednom sa svoga stajališta. Da nije username, ili password, neki problem sa unosom ? Koju ti javlja poruku ?

[ana]

Sve je ok, verovatno je moja greška i ako nikome ne smeta neka ostane novi "ana".
Pozdrav svima.

[ana]

Evo jednog interesantnog razmišljanja koje je u svezi sa ovom temom. Ono što je interesantno je da je ženino sjeme (a ne Adamovo) to koje će doći na kraj Sotoni, što nam je rečeno u Postanku 3:15.

Uviđamo borbu između zmije i žene, između sjemena zmije i sjemena žene. Bog je rekao : Neprijateljstvo ću staviti između tebe (Sotone) i žene (Eva),... On (sjeme žene) će te ozlijediti po glavi, a ti (Sotona) ćeš njega (sjeme žene) ozlijediti po peti. Adam je u ovom razgovoru jednostavno izostavljen. Razlog toga nije ovdje dan, ali danas, uz druga Božja proročanstva, uvidimo tko je stajao iza zmije i zašto je Adam bio izostavljen. Razlog je djevičansko rođenje.
Trebalo je proći još 1000 godina prije nego li je prorok Izaija (Iza: 7:14) najavio djevičansko rođenje i vjerojatno ove riječi Boga dobile više smisla. Sotonin poraz i njegovog sjemena (svijet koji odbija Isusa) će doći od sjemena žene, ne sjemena žene i muškarca. Iako je ovom trenutku Adam bio na čelu čovječanstva, Bog ga izostavlja, jer kasnije ćemo razumjeti koliko je bitno da Isus ne nosi grijeh Adama. Sjeme Sotone se vjerojatno odnosi na one koji odbacuju Isusa kao spasitelja.

Odjeljak je prenesen iz teksta "Ponovo Rođen(a) 2", koji je (kako tu piše) obradio i preveo Dominik Dumančić.

Što reći do amen.

[ana]

"Otk. 2:7, “...Pobedniku ću dati da jede sa Drveta Života, Koje se nalazi u Božijem raju.” Ovo je nagrada budućim pobednicima u svim dobima. Kada poslednji ratnički poklik bude oglašen, kad skinemo naše oklope, tada ćemo se odmarati u raju Božijem i naš deo će biti u Drvetu Života, zauvek. “Drvo Života.” Zar to nije divna govorna figura? Ono je spomenuto tri puta u Knjizi Postanka i tri puta u Knjizi Otkrivenja. U svih šest slučajeva to je isto drvo i simbolizuje istu stvar.
Ali šta je Drvo Života? Dakle, najpre bi trebali znati šta samo drvo uopšte predstavlja. U Brojevima (IV Moj.) 24:6, kao što je Valam opisao Izrael, on je rekao da su oni bili “Poput drva aloje što ih Gospod posadi.” Drvo se u Pismu poredi sa osobom, kao što je to u Psalmu 1. Dakle prema tome i Drvo Života treba biti osoba, a to je Isus.
A u Edenskom Vrtu su bila dva drveta koja su stajala u sredini vrta. Jedno je bilo Drvo Života, a drugo Drvo Znanja Dobra i Zla. Čovek je trebao živeti od Drveta Života; a nije trebao dirati drugo drvo jer bi u tom slučaju umro. Ali čovek je uzeo učešće u tom drugom drvetu, i kada je to učinio, kroz greh, smrt je ušla u njega i on je postao odvojen od Boga.
Dakle, ovo Drvo tamo nazad u Edenu, Drvo koje je bilo izvor života, je bio Isus. U Jovanu, od šeste do osme glave, Isus otkriva Sebe kao izvor Večnog Života. On je Sebe nazvao Hlebom sa neba. On je govorio o predanju Sebe te iznosi činjenicu ukoliko čovek bude jeo od Njega da nikada neće umreti. On je izjavio da je poznavao Abrahama, i da je pre Abrahama, ON BIO. On je prorokovao da će On Sam dati žive vode, od koje ako čovek pije nikada neće ožedneti, već će večno živeti. On je pokazao Sebe kao VELIKI JA JESAM. On je Hleb Života, Izvor Života, Jedan Večni, DRVO ŽIVOTA. On je bio tamo u Edenu u sred
vrta kao što će biti i u sred raja Božijeg. Neki imaju ideju da su ova dva drveta u vrtu samo još dva više kao i ostala drva koje je Bog postavio u vrtu. Ali pažljivi učenik zna da to nije tako. Kada je Jovan Krstitelj vikao da je sekira postavljena kod korena svih drva, on nije govorio o jednostavnom prirodnom drveću, već o duhovnim principima. U I Jov. 5:11 se kaže: “A ovo je to SVEDOČANSTVO: Bog nam je dao život večni i taj je život u Njegovom Sinu.” Isus je rekao u Jovanu 5:40, “Ali vi nećete da dođete ka Meni da primite život.” Tako, zapisana Reč Božija, jasno kaže i tvrdi da ŽIVOT, VEČNI ŽIVOT, jeste u Sinu. Nema drugog mesta. U I. Jov. 5:12, “Onaj ko ima Sina, ima ŽIVOT; a ko nema Sina Božijeg NEMA Života.” Vidite, pošto se Božiji izveštaj ne može promeniti, da bi se tome nešto dodalo ili oduzelo, izveštaj jasno tvrdi da je ŽIVOT U SINU...Pošto je to tako, onda TO DRVO U VRTU MORA BITI ISUS.
U redu. Ako je Drvo Života osoba, onda je i Drvo Znanja Dobra i Zla osoba TAKOĐE. To ne može biti drugačije. Tako Taj Pravedan i Taj Zao su stajali jedan pored drugog u sred vrta Edenskog. Jezekilj 28:13, “U Edenu, vrtu Božijemu (Sotona) ti življaše.”
Ovde je mesto gde mi dobijamo pravo otkrivenje o “zmijinom semenu.” Ovde je ono što se stvarno dogodilo u Edenskom vrtu. Reč kaže da je Eva bila zavedena od zmijca. Ona je u stvari bila prevarena od strane zmijca. U knjizi Postanka 3:1 se kaže, “Zmija beše lukavija od sve zveradi što ih stvori Gospod Bog.” Ova zver je bila toliko bliska ljudskom biću (a ipak je bio samo životinja) da je mogao čak razmišljati i govoriti. On je bio uspravno biće i bio je nešto između šimpanze i čoveka, ali bliže čoveku. Bio je toliko blizak ljudskom biću da se njegovo seme moglo, i pomešalo se sa tim ženskim i prouzrokovalo da ona začne. Kad se to dogodilo, Bog je prokleo zmijca. On je promenio svaku kost u telu zmijca tako da je morao puzati po zemlji poput zmije danas. Nauka može pokušavati sve što želi, ali ona neće pronaći kariku koja nedostaje. Zato se Bog postarao. Čovek je pametno biće i može nazreti neku udruženost između čoveka i životinje i on to pokušava dokazati evolucijom. Ne postoji nikakva evolucija. Već čovek i životinja su se pomešali. To je jedna od Božijih tajni koja je ostala skrivena, ali evo ovde je ona otkrivena. To se dogodilo upravo tamo nazad u sred Edena kada se Eva okrenula od Života da prihvati Smrt.
Primetite šta im je Bog rekao u vrtu. Postanak (I Moj.) 3:15, “Neprijateljstvo Ja zamećem između tebe i žene, i između tvoga semena i njenog Semena, i Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš Mu ujedati petu.” Ako mi prihvatimo Reč da je žena zaista imala Seme, onda je i zmijac sigurno isto tako morao imati seme. Ako je ženino Seme bio čovek–dete koji je došao mimo čoveka, onda je i zmijčevo seme trebalo doći po istom uzoru, i to je bio drugi mužjak koji je morao biti rođen mimo ljudskog muškog instrumenta. Nema studenta Biblije, koji ne zna da je ženino Seme bio Hrist koji je došao kroz Božiji instrument, odvojeno od ljudskog polnog odnosa. Takođe je dobro znano da je prorokovano gaženje zmijčeve glave što je u stvari proroštvo koje se odnosi na Hrista što će biti ispunjeno na krstu protiv Sotone. Tamo na krstu Hrist je satirao Sotoninu glavu, dok je Sotona ujedao petu Gospodnju.
Ovaj deo Pisma je otkrivenje toga kako je doslovno zmijčevo seme bilo posejano na zemlju, isto kao što mi imamo izveštaj u Luki 1:26-35, u kome je izložen tačan izveštaj o onome kako je ženino Seme došlo manifestujući se u fizičkom svetu odvojeno od instrumentalnosti muškarca. “Posle šest meseci posla Bog anđela Gabriela u Galilejski grad nazvan Nazaret, ka devici zaručenoj s mužem iz Davidove kuće, kome je bilo ime Josip, a devici beše ime Marija. Kad anđeo uđe k njoj, reče joj: Raduj, se milosti puna, Gospod je s tobom: blagoslovljena si ti među ženama. I kada ga je videla, na te reči ona se prepade i poče razmišljati šta znači taj pozdrav. I anđeo joj reče: Ne boj se, Marijo, jer si našla milost kod Boga. Evo, ti ćeš zatrudneti i roditi Sina, i daćeš mu Ime ISUS. On će biti velik, i zvaće se Sin Najvišega. Gospod Bog daće mu presto Davida, oca Njegovog. I On će vladati nad kućom Jakovljevom doveka. I kraljevstvu Njegovom neće biti kraja. Kako će to biti, reče Marija anđelu, jer se ja ne sastajem sa mužem? Duh Sveti sići će na te, odgovori joj anđeo, i sila Najvišeg zasenićete; zato će se dete koje ćeš roditi zvati Sveti Sin Božiji.” Kao što je ženino Seme doslovno bio Bog koji je reprodukovao Sebe u ljudskom telu, tako je i zmijčevo seme doslovno put kojim je Sotona našao mogućnost da sebi otvori vrata u ljudsku rasu. Sotoni je bilo nemoguće (jer je on samo STVORENO duh-biće) da on sebe reprodukuje na način na koji je Bog reprodukovao Sebe, tako izvještaj u Postanku nam kazuje kako je on proizveo njegovo seme i ubrizgao sebe u ljudski rod. Takođe podsećam da je Sotona nazvan ‘zmija’. To je njegovo seme ili ubrizgavanje u ljudski rod o kojem govorimo.
Pre nego što je Adam ikada telesno upoznao Evu, zmijac je dao tu spoznaju sebe. I potomak koji je rođen iz te veze je bio Kain. Kain je bio (rođen od, začet) od “Zloga.” I Jovanova 3:12. Duh Sveti u Jovanu ni na jednom mestu nije mogao nazvati Adama “Zlim” (jer bi on to bio da je bio otac Kajinu), a na drugom mestu Adam je nazvan “Sinom Božijim” što je on bio po stvaranju. Luka 3:38. Kajin se izopačio u svom karakteru kao njegov otac, koji je doneo smrt, jedan ubica. Njegovo preziranje Boga kada se suočio sa Svemogućim u Postanku 4:5-9,13,14, pokazuje njega kao apsolutno čoveku nimalo sličnog u karakteristikama, čini se da to nadmašuje svaki izveštaj koji imamo u Pismu vezan za konfrontaciju Sotone sa Bogom. “Ali prema Kajinu i njegovoj žrtvi On nije imao respekta. I Kajin se vrlo razljutio, i njegovo lice se pomračilo. I Gospod je pitao Kajina: Gde ti je brat Abel? I on je odgovorio: Ne znam, jesam li ja čuvar moga brata?” I Kajin je rekao Gospodu: “Moja kazna je i odviše teška da je mogu nositi. Evo me teraš danas sa ovoga tla, i moram se skrivati od Tvoga lica; i biću begunac i skitnica na zemlji; da ko god me sretne može da me ubije.”
Primetite tačan put Božijeg izveštaja o rođenju Kajina, Abela i Seta. Postanak 4:1, “Adam pozna svoju ženu Evu; i ona zače, i rodi Kajina, pa reče, dobila sam čoveka od Gospoda. I ona ponovo rodi njegovog brata Abela.” Postanak 4:25, “Adam ponovo pozna svoju ženu, te ona rodi sina i dade mu ime Set...” Postoje TRI sina od DVA telesna akta, koje je Adam imao sa Evom. S obzirom da je Biblija tačna i savršena Reč Božija, ovde nema greške već nam je ova zabeleška za prosvetljenje. Pošto su tri sina bila rođena iz dva Adamova akta, ZASIGURNO znate da JEDAN od ove trojice NIJE BIO Adamov sin. Bog je ovo zabeležio na ovako tačan način da nam time pokaže nešto. Istina ovoga je da je Eva imala u svojoj utrobi DVA sina (blizanca) od RAZLIČITIH davalaca semena. Ona je nosila blizance, a sa Kajinom je začela nešto malo pre nego sa Abelom. Vidite ponovo ove BLIZANCE. To je savršen tip kao i uvek. Za one koji misle da ovo nije moguće, znajte da postoje medicinski izveštaji o slučajevima gde su žene nosile blizance koji su bili iz odvojenih jajašaca i iz odvojenog osemenjivanja sa odvojenim oplodnjama jajašaca u različitim danima, i NE SAMO TO, već neki izveštaji pokazuju da su blizancima bili različiti očevi. Nedavno je data široka svetska reportaža o Norvežanki, majci koja je tužila svoga muža za izdržavanje nje i njenih blizanaca, od kojih je jedan bio belac a drugi crnac. Ona je priznala da je imala ljubavnika crnca. Dva začeća su bila odvojena u razmaku od tri nedelje. U Beaumontu, Texas, u 1963. god., izveštaj iznosi višestruko rođenje u kojima su oplodnje bile mnogo dana razdvojene, u stvari navedeno je da je žena skoro umrla zajedno sa jednim detetom prilikom porođaja.
Dakle, zašto je ovo trebalo biti tako? Zbog čega je seme zmijčevo moralo doći ovim putem? Čovek je bio stvoren za Boga. Čovek je trebao biti hram Božiji. Mesto Božijeg odmora, (Svetog Duha) bio je čovek, taj hram. Dela 7:46-51, “Ovaj je našao milost pred Bogom, i želeo da načini hram za Boga Jakovljeva. Ali mu Solomon sagradi kuću. Ali Najviši ne prebiva u hramovima napravljenim rukama; kako je to već prorok rekao: Nebo je moje prestolje, a zemlja je podnožje nogama Mojim. Kakvu ćete Mi kuću sagraditi? Pita Gospod: ili kakvo će biti mesto Moga odmora? Zar Moja ruka nije sve ovo načinila? Ljudi tvrde šije; neobrezanih srca i ušiju, vi ste se uvek opirali Svetom Duhu; kako očevi vaši tako i vi.” Sotona je ovo znao sve vreme. On se takođe želi nastaniti u čoveku isto kao što to Bog čini. Ali Bog je sačuvao samo za Sebe to pravo. Sotona to ne može učiniti. Sam Bog se pojavio u ljudskom telu. A Sotona to nije mogao i ne može to učiniti. Zato što on nema stvaralačku moć. Jedini način za Sotonu da ostvari svoje želje je bio da uđe u zmijca u Edenu, isto kao što je ušao zlim duhovima u svinje u Gadari. Bog ne ulazi u životinje; ali Sotona može, i to i čini da bi postigao svoje ciljeve. Sotona nije mogao imati dete direktno od Eve kao što je to Bog učinio to sa Marijom, zato je on ušao u zmijca i onda zaveo Evu. Budući da ju je zaveo Sotona je pomoću nje dobio dete na način supstitucije. Kajin je nosio potpune duhovne karakteristike Sotone i životinjsku (telesno-senzualnu) karakteristiku zmijca. Nije čudo što je Duh Sveti rekao da je Kajin bio od zloga. On je to bio.
A sada želim da uđem u siguran dokaz o tom koji imamo, da postoji definitivan afinitet između čoveka i životinje. U pitanju je fizička stvar. Da li ste znali da se može uzeti embrionalna stanica iz životinje i ubrizgati se u ljudsko biće? Tada će te tiroidne stanice ići pravo u ljudsku tiroidnu žlezdu, a bubrežne stanice će ići pravo ka ljudskim bubrezima. Da li shvatate kako je to značajno? Neka inteligencija vodi ove životinjske stanice tačno na pravo mesto. Ta inteligencija prihvata te stanice i postavlja ih tačno na pravo mesto. Postoji afinitet između životinje i čoveka. Iako se oni ne mogu mešanjem razmnožavati. To je bilo pokušano. No tamo nazad u vrtu to mešanje se dogodilo i hemijski afinitet koji još postoji to dokazuje. Jer tamo nazad u Edenu zmijac je bio jedno uspravno stvorenje. Bio je jako blizak čoveku. Bio je skoro čovek. Sotona je uzeo prednost zmijčevih fizičkih karakteristika i upotrebio ih da prevari Evu. Onda je Bog uništio taj zmijčev uzor. Niti jedna druga životinja se ne može pomešati sa ljudskim bićem. Ali afinitet je tamo.
A sada kad smo došli ovoliko daleko, dopustite mi da razbistrim vaša razmišljanja o ovom predmetu tako da možete videti neophodnost našeg ulaska u ‘doktrinu zmijinog semena’ kakvu ja imam. Počinjemo sa činjenicom da su tamo bila DVA drveta u sred vrta. Drvo Života je bio Isus. A drugo drvo je definitivno Sotona, radi onoga što je došlo kao plod tog drveta. Dakle, mi znamo da su ova dva drveta imala zajednicu sa čovekom inače ne bi bila postavljena tamo. Ona su morala imati udeo u suverenom planu i svrsi Božijoj kad je u pitanju njihov odnos sa ljudskom vrstom i Njime samim, inače mi ne bismo nikada mogli Bogu pripisati sveznanje. Ovo je sve do sada istina, nije li? Sada Reč najsigurnije izlaže da od PRE postanka zemlje svrha Božija je bila da Svoj Večni Život podeli sa čovekom. Efežani 1:4-11: “Kao što nas je izabrao u Njemu pre utemeljenja sveta, da budemo sveti i besprekorni pred Njim u ljubavi; i predodredio nas za posinaštvo kroz Isusa Hrista za Sebe, po ugodnosti Svoje volje na pohvalu slave Njegove milosti, kojom nas je učinio ugodnom u Ljubljenom, u kojem imamo otkupljenje kroz Njegovu krv, oproštenje greha po bogatstvima Njegove milosti, koju nam je obilno udelio u svakoj mudrosti i razumevanju, kada nam je dao upoznati tajnu Svoje volje, po Svojoj nameri, koju je odlučio u Sebi, da je ostvari u punini vremena, to jest, sjediniti sve u jedno, u Hristu, kao glavi, ono što je na nebesima i ono što je na zemlji, u Njemu, u kojem smo takođe postali naslednicima unapred određeni po Njegovoj odluci, koji čini sve po savetu Svoje volje.” Otk. 13:8, “I svi koji stanuju na zemlji obožavaće ga (Sotonu) svaki kojem ime nije zapisano u Knjizi Života Jagnjeta zaklanog od postojanja sveta.” Ali taj Život nije mogao, i nije, došao drugim putem osim na način da se “Bog objavio u telu.” To je bio deo Njegove večne i predodređene svrhe. Ovaj plan je trebao biti na hvalu i slavu Njegove milosti. To je bio plan Otkupljenja. To je bio plan Spasenja. A sada slušajte pažljivo! “Budući da je Bog Spasitelj, bilo je neophodno da On predodredi čoveka kojem će trebati spasenje sa namerom da Sebi da razlog i svrhu da to bude.” To je sto procentno ispravno i mnoštvo citata iz Pisma to označava kao i ovaj stih u Rimljanima 11:36: “Za Njega, i kroz Njega, i Njemu, pripadaju SVE STVARI: Kome SLAVA zauvek. Amen.” Čovek nije mogao direktno doći i poslužiti se tim Drvetom Života u sredini vrta. Taj Večni Život Drveta morao je najpre postati telo. Ali pre nego što je Bog mogao podići i spasiti grešnika, On je morao imati grešnika za podići i spasiti. Čovek je trebao pasti. Pad koji će prouzrokovati Sotona, takođe će morati da ima telo da bi načinio taj pad. Sotona je takođe trebao doći kroz telo. Ali Sotona nije mogao doći kroz ljudsko telo da bi prouzrokovao pad kao što je Hrist došao u ljudskom telu da obnovi palog. Budući da je tamo postojala životinja, zmijac, toliko blizak čoveku, da je Sotona mogao doći u tu životinju i kroz tu životinju dospeti do ljudskog tela i prouzrokovati pad, i na taj način sebe ubrizgati u ljudski rod, slično kao što će Isus jednog dana doći i uneti Sebe u ljudski rod, u ljudska tela, čak do granice uskrsnuća po čemu ćemo mi imati tela slična Njegovom proslavljenom. Sa ovim što je Bog učinio ovde u vrtu vidimo Božiji predodređeni plan. I kada je Sotona prouzrokovao ono što je bilo neophodno da bi se ostvarila Božija svrha, nakon toga čovek nije mogao prići Drvetu Života u vrtu. Sigurno nije. Nije bilo vreme za to. Dakle, životinja (životinja je prouzrokovala pad, nije li? neka se proliva životinjska krv) je uzeta i njena je krv bila prolivena i onda je čovek imao zajedništvo sa Bogom. Nakon toga je trebao doći dan kada će se Bog pojaviti u telu, i na način Njegovog poniženja obnoviće palog čoveka i učiniće ga učesnikom Večnog Života. Jednom ako vidite ovo, moći ćete da razumete zmijino seme i znaćete da to nije bila jabuka koju je Eva jela. Ne, to je bila degradacija ljudskosti mešanjem semena.
A sada znam da odgovarajući na jedno pitanje; drugo se pitanje nameće, i ljudi me pitaju, “Ako je Eva pala na taj način, šta je Adam učinio, jer Bog stavlja krivicu na Adama?” To je jednostavno. Božija Reč je zauvek postavljena na nebu. Pre nego što možemo reći da je nastala zvezdana prašina, ta Reč (Božiji Zakon) bila je tamo TAČNO ONAKO KAO ŠTO JE NAPISANO U NAŠOJ BIBLIJI. Sada Reč nas uči da ako žena napusti svoga muža i ode sa drugim čovekom ona je preljubnica i više nije udata i muž ne treba da je uzme nazad. Ta Reč je bila istina u Edenu isto kao što je bila istina kad je Mojsije to zapisao u zakonu. Reč se ne može menjati. No Adam je uzeo nju nazad. On je tačno znao šta radi, a ipak je to uradio. Ona je bila deo njega, i on je bio voljan da uzme njenu odgovornost na sebe. Zato joj on nije dopustio da ode. Tako da je Eva začela sa njim. On je znao da ona hoće. On je znao
tačno šta će se desiti sa ljudskim rodom, i on je prodao ljudski rod u greh da bi mogao imati Evu, jer ju je voleo.
I tako su rođena ta dva sina. Sinovi koji su trebali biti očevi ljudskom rodu, koji je evo i do sada zaprljan. I šta je zapis rekao o njima? Čitajte taj zapis. Juda 14: “Enoh, sedmi od Adama, prorokovao je za njih govoreći...” Knjiga Postanka 5 je glava Enohovog rodoslovlja. Ono daje nama rodoslovlje ovako, 1. Adam, 2. Set, 3. Enos, 4. Kajinan, 5. Maleleil, 6. Jared, 7. Enoh. Zapazite da Kajin tu nije ni spomenut. Adamova linija ide kroz Seta. Da je Kajin bio dete Adamovo, zakon prvorodstva bi tada Kajinu dao pravo u lozi. Takođe mora biti napomenuto veoma pažljivo da se u knjizi Postanka 5:3, kaže: “Adam je u stotridesetoj godini života dobio sina po vlastitoj sličnosti, po svom liku i nazvao ga Set. Nigde se ne kaže da je Kajin bio na Adamovu sliku, ipak ako je on bio njegov sin onda bi trebao biti, jer zakon reprodukcije je nedvosmislen da svako donosi po svojoj sličnosti. Mi takođe moramo naglasiti činjenicu da u oba rodoslovlja kao što je to u knjizi Postanka i Lukinom Evanđelju, Kajin nedostaje. Kada bi Kajin bio sin Adamov bilo bi negde nešto rečeno i o njemu, “Kajin koji je bio Adamov sin, koji je bio sin Božiji.” Tu se ne kaže tako zato što se to NE MOŽE reći.
Naravno učenjaci su dugo vremena izlagali postojanje dve linije ljudi: jedna od njih je bila linija pobožnih nađena u Setu, a druga bezbožna linija koja je nađena u Kajinu. I to je čudno, ali istinito, ovi isti učenjaci nam nikada nisu rekli zašto je Kain bio takva vrsta osobe dok su Abel i Set bili duhovni, pobožna linija. Činjenično, Kajin bi trebao biti duhovan, a Abel manje duhovan, a pogotovu Set, i celom linijom dole radi toga što svaka naredna generacija sve više odlazi od Boga. Ali ne, Kajin je ovde predstavljen poput zloga kao što nijedan čovek nije opisan da je tako nasilno stao naspram Boga i Reči. I neka se ovo zna: Pismo se ne igra sa svojim rečima. Šta god da je Zapis to je za pomazane oči da to vide. To je tamo sa svrhom. U toj Reči se kaže, Postanak 3:20: “I Adam nazva svoju ženu imenom Eva; jer je ona bila majka svim živima.” Ali ni jedan tekst Pisma nigde ne kaže da je Adam otac svih živih. Ako u ovome ne bi bilo spoja sa Postankom 3:20, zašto bi bilo spomenuto da je Eva majka svih živih, a o Adamu nije bilo niti jedne Reči? Činjenica je da iako je Eva bila majka svih živih, da Adam nije bio otac svih živih.
U Postanku 4:1, Eva je rekla: “Čoveka sam dobila od Gospoda.” Ona ovde ne kaže da je dobila Kajina od Adama. Ali u Postanku 4:25 reče ona, “...Bog mi odredi DRUGO seme, umesto Abela, koga ubi Kajin.” [Ovaj citat je preveden iz Engleskog prevoda Biblije King James. – Prevodilac] Ona ne kaže da joj je Bog DAO drugo seme – koje bi bilo Hrist, jer On jeste DAN. No, ovaj sin, Set, je bio ODREĐEN umesto Abela. Ona ovde prepoznaje svoga sina, koji je od Adama; ona sada ne priznaje Kajina, jer je Kajin došao od zmijca. Kada ona kaže DRUGO SEME, umesto Abela, ona sa time kaže da je Abel bio drugačiji od Kajina, jer ako bi obojica bili sinovi istog oca, ona je trebala reći, “Dato mi je još JEDNO SEME VIŠE.”
Ja ne verujem u sve što pročitam, ali ovo je sigurno ozbiljna stvar da je izdanje časopisa LIFE (LAJF) od 1.03.1963. god. daje izveštaj psihijatara koji su diskutovali tačno o istoj stvari o kojoj i mi diskutujemo. Dakle, znam da se svi psihijatri međusobno ne slažu, ali ovde je to. Strah od zmija nije jedna svesna odvratnost već je to pitanje nesvesnog. Kada bi to bio prirodan strah ljudi bi isto tako sretno stajali fascinirani kao pred kavezom od gorile ili lava. No njihove nesvesne misli drže ih da bulje u zmije. To vabljenje od zmija je nesvesno seksualno. Da je tako bilo kroz doba vidi se po ljudima iz generacije u generaciju. Zmije su uvek bile i uvek će biti odbojno privlačne. Zmija je uvek bila u poziciji simbola i dobra i zla. Ona je u stvari bila simbol faličnog kroz doba. Baš tačno kao što je opisano u Edenskom vrtu, mi nalazimo da je zmijac oličenje strasti kao zla.
Skoro je univerzalno među svim nekulturnim plemenima da je zmija udružena sa seksom i često je povezuju u slavljenju sa njim. Nauka o seksologiji to iznosi u mnogim slučajevima. Dakle, želeo bih znati odakle su ti ljudi to dobili, budući da su neobrazovani i nikada nisu čitali Bibliju. Ali isto kao što je priča o potopu znana širom sveta, tako je i ova istina o padu čoveka znana. Oni znaju šta se desilo tamo u Edenu.
Možda će me sada neko pitati ovo pitanje: Je li Bog rekao Evi da pazi na zmijca i da ga se čuva da je ne prevari? Sada slušajte, Bog nije trebao da kaže nijednu stvar o tome šta bi se moglo dogoditi. Samo izvucimo zaključak iz priče. On je jednostavno dao Reč. On je rekao da ona nema udela u ZNANJU. Već udeo u ŽIVOTU. ŽIVOT JE BIO REČ BOŽIJA. SMRT JE BILA SVE ŠTO NIJE REČ BOŽIJA. Ona je
dopustila JEDNU REČ da izmeni i upravo onda Sotona ju je dobio. Bog je mogao reći: “Nemoj uzeti od plodova sa drveta više nego što možeš pojesti!” Sotona je mogao reći, “Pogledaj, to je potpuno tačno. Jer ako uzmeš suviše mnogo toga ono će istrunuti. Ali ovde je metod očuvanja ploda, a ipak u isto vreme ti to možeš uzeti koliko ti želiš. Tako vidite, vi možete imati svoj put i Božiji put u isto vreme.” Đavo je nju dobio upravo tamo. Onaj koji je kriv u JEDNOJ tački zakona prekršio je CEO zakon. Nemojte se igrati sa Rečju. To je tačno ono što se desilo u Efeškom Dobu pre nego što se ono završilo oko 170. god. u novoj eri. A šta je to Drvo proizvelo? Drvo Znanja Dobra i Zla proizvelo je smrt. Kajin je ubio svoga brata, Abela. Zli je ubio pravednika. Tu nalazimo uzor. I taj uzor će ići do obnavljanja svih stvari kao što je rečeno kroz proroke.
Drvo Znanja Dobra i Zla je proizvelo pametne ljude; ljude od ugleda. Ali njihovi putevi su putevi smrti. Božiji ljudi su jednostavni, ali duhovno promišljeni, usmereni ka Bogu i prirodi, mirno obrađujući zemlju, i brinući se radije za istinu nego za bogatstvo. Zmijino seme je donelo ogromnu trgovinu, divne pronalaske, ali sa tim svim dolazi smrt. Njihov barut i atomske bombe ubijaju u ratu; a u vremenu mira mehanički pronalasci kao što su automobili, ubijaju čak više u vremenu mira, nego što to čine ratni pronalasci u vremenu nevolja. Smrt i uništenje su plodovi njihovog rada.
Ali oni su religiozni. Oni veruju u Boga. Oni su kao njihov otac, đavo, i njihov praotac, Kajin. Obojica njih su verovali u Boga. Oni idu u crkvu. Oni se mešaju sa pravednima kao što se kukolj meša sa pšenicom. Čineći tako oni kvare i proizvode Nikolaitsku religiju. Oni šire svoj otrov svim naporima da unište Božije seme isto kao što je Kajin ubio Abela. Nema straha Božijeg pred njihovim očima. Ali Bog ne gubi nikoga od Svojih. On ih čuva čak i u smrti, i obećao je da će ih On u poslednji dan podići."
W.M.B.